Prijateljstvo

Socijalna mreža Facebook, služi za razne stvari upoznavanja novih ljudi, ugovaranja ljubavnih sastanaka, održavanja kontakta sa prijateljima van zemlje ili iz drugih gradova u državi, igranje igrica, čekićanje simpatija i još nebrojano mnogo stvari... Ali jedan od najnovijih trendova na Face-u je prekidanje prijateljstava... To otprilike izgleda ovako jedna osoba okač ili joj neko drugo okači neku sliku, link ili već nešto slično treća osoba se nadje prozvanom i krenu komentari... Nakon par komentara prepirka se nastavlja u inbox-u, nakon par poruka sledi brisanje iz prijatelja i kraj prijateljstvu, drugarstvu ili... Ili jednostavno porukom u inbox-u i brisanjem iz prijatelja... Kako znati da je definitivno kraj prijateljstvu? Kada ste izbrisani iz prijatelja... hihihi... Dobro razumem ja to sve, danas svi koliko-toliko znaju engleski jezik, kako je face=lice zbune se ljudi. Pa onda postupke na Facebooku-u posmatraju kao da su rekli i uradili nesto lično...

Hmmmm... Kako se ponašati nakon prestanka prijateljstva... Ja lično imam dosta iskustva sa bivšim prijateljima, tako da se smatram adekvatnom da vas posavetujem na ovu temu... Kao što i sami znate nikoga ne možete, a ni netrebate vući za rukav da vam bude prijatelj... Za raskid prijateljstva nije uvek potrebna svadja, možete dojaditi, početi da smetate nekome, ili jednostavno vaše društvo može prestati da prija vašem prijatelju i tu je kraj prijateljstvu,  koliko je to i bilo prijateljstvo neću u to ulaziti... Ali ukoliko vam se tako nešto desi, trebate pomisliti "KO ZNA ZAŠTA JE TO DOBRO", nemojte gledati to sa negativne strane... Svih lepih uspomena sećajte se sa radošću i pričajte ih kao da ste i dalje prijatelji, nema razloga da uništavate uspomene zbog toga... Budite pozitivni jer negativnošću ćete samo vas upropastii, negativna energija se lako širi i prelazi na ljude oko vas... Naime moj savet je posmatrajte sve to sa pozitivne strane, kao jedno životno iskustvo... Ne mrzite nikoga i ne pljujte vaše bivše prijatelje okolo jer tako u neku ruku pljujete i sebe, jednostavno nastavite svoj život kao da ništa nije ni bilo...

Kako su uglavnom svi članci do sada bili posvećeni nekome i ovaj današnji članak ću posvetiti mom najboljem prijatelju... Kada bi opisivala naše prijateljstvo u tri reči rekla bih da je jedinstveno, neponovljivo i trajno... Naše prijateljstvo traje već šest godina i ne vidi mu se kraj... Sećam se prvog dana kad sam ga upoznala, bila je sredina septembra 2005. godine prva godina srednje škole, od prvog dana kada smo se upoznali znala sam da ćemo biti prijatelji... Jednostavno bila je to ljubav na prvi pogled prijateljska naravno... On mi je obeležio celu srednju školu, pravili smo razne gluposti zajedno, ali smo se i zajedno vadili iz raznih gluposti... Bili smo drugovi iz klupe, naše prijateljstvo je bilo više kao prijateljstvo dva dečačića nego druga i drugarice... Podrazumevajući sve osobine ovakvih prijateljstava, čak smo se dosta i tukli, naravno on mene malo slabije, a ja njega malo više ipak sam ja devojčica... :) Poveravali smo se jedno drugome, i danas se poveravamo i razgovaramo o svemu otvoreno, kao nisakim drugim... Mada kada god se nešto dogodi nije nam potrebno mnogo vremena da objasnimo jedno drugome, ipak sam ja njega znala dok je nosio bokserice sa kućicama i autićima, a on mene dok još nisam čupala obrve.... Kako sam na početku rekla ovo je jedno jedinstveno prijateljstvo, ali za mene najbolje... Bane voli te tvoja prijateljica, ali ti to već i znaš... :) 

Lažna prijateljstva, uh koliko nam se samo puta to u životu desilo? Meni lično se dogodilo dosta puta, možda čak i previše... To se obično desi tako što, uđete u jedno predivno prijateljstvo i ono traje mesecima pa čak i godinama, jednog dana iskrsne jedan od svakodnevnih problema i prijateljstvo odjednom pukne... Vi ostajete zbunjeni i povredjeni, nakon odredjenog vremena tokom svakodnevnog razmišljanja u čemu ste pogrešili shvatite da u stvari nije vaša krivica i da ta osoba nikada nije ni bila vaš pravi prijatelj...

Da vam se ne bi baš ovakve stvari dešavale zapamtite, "Prijatelj svih nije ničiji prijatelj"... Evo malog saveta iz ličnog iskustva, ukoliko vaš prijatelj može da ostane prijatelj ili drug sa osobom sa kojom vi niste u dobrim odnosima iz bilo kog razloga, ta osoba vam nije prijatelj... Ja lično na to nisam obraćala pažnju dok od bivše najbolje prijateljice nisam čula seldeću rečenicu, "Slušaj ona će sigurno sada tebe pljuvati, ali ne brini ja ću samo da je slušam neću sigurno reći nešto loše o tebi". Vaša najbolja prijateljica može da sluša nekoga kako pljuje njenu najbolju prijateljicu... Ne ta osoba nije vaš prijatelj, nije vam čak ni drug, i da je i malo briga za vas ne bi mogla da čuje ni jednu lošu reč, čak šta više to bi i nju lično trebalo da vređa... Ali eto izgleda da nije tako...

Sinoć sam bila na rodjendanskoj žurci jedne od mojih najboljih drugarica, provela sam se nikada bolje i danas puna utisaka ovaj blog posvećujem Mariji i Jovani...

Šta da kažem o te dve devojke... One su od malena bile i ostale kraj mene, kao i ja uz njih... Odrastale smo zajedno, upadale u razne nevolje i imale razne dogodovštine... Medju nama nema zavisti i ljubomore kao u mnogim žensko-ženskim prijateljstvima... Potpuno smo  različite u željama, opredeljenima i afinitetima ali bez obzira na to savršeno funkcionišemo... Kroz naš život su prolazile razne osobe koje smo u datim trenutcima nazivale drugaricama, ali su uglavnom sve te osobe došle i prošle ali nas tri smo ostale zajedno... Za sve ovo vreme bilo je i perioda kada nas je život razdvajao, ali naše prijateljstvo nije prestajalo, čak iz ove perspektive kada pogledam to nas je čak i ojačalo... 

O njima bi mogla da pišem još danima, ali ovo bi bilo dovoljno, a za kraj ću vam dati jedan savet iz ličnog iskustva, prijatelj koji vam svaki dan govori da vas voli, koji vam tepa i veliča vas, zapitajte se da li je to pravo prijateljstvo ili... Ja sam reč volim te izgovorila svojim najboljim prijateljicama dva puta u životu, kada mi je bilo najteže, ali u svakoj mogućoj prilici im pokazujem ljubav....

Da li svi ljudi znaju šta je to prijateljstvo? Da li su sposobni da nekoga vole i da budu iskreni?  Da li stvarno ima ljudi koji nemaju ni jednog jedinog pravog prijatelja? Dugo sam mislila da svi, ma koliko loši ljudi u stvari bili, imaju nekoga kraj sebe... Nekog pravog prijatelja koji je tu za njih koji ih podržava ili čak pokušava da ih menja, da bude uz takve osobe i u dobru i u zlu... Ali pre par dana sam shvatila da to nije tako, jedan tako na izgled glup gest mi je to pokazao...

"Draga koleginice Jelena, želim ti mnogo sreće u životu jer će ti trebati. Jednom sam čuo poslovicu "Život je djubre" i sada kad tebe poznajem ova poslovica mi objašnjava mnogo. Kada mi se obratiš prvo što mi padne na pamet je jedna naša pesma od naše pevačice Ane Nikolić "Džukelo". I da nemoj zaboraviti da kad god se osećaš tužno i sumorno pomisli na to koliko je N. loše i odmah će da ti bude bolje. :)

Ovo mi je napisala dotična osoba, logično razmišljanje je da sam se posvadjala sa dotičnim, ali ne... Ostala sam bez teksta, jer me je ova osoba nakon toga nazvala prijateljicom, a ovo je bio njegova izjava prijateljstva, ljubavi ili ne znam čega već... Hmmm... Kako da se ljutim na mog "najboljeg druga", ovaj na "najbolju drugaricu" sa fakulteta koji upšte ne zna šta ta reč znači, mogu samo da je žalim... Jer očigledno ne zna ništa o jednoj od najvažnijih stvari na svetu PRIJATELJSTVU...

Prvo pismo sam dobila krajem petog razreda osnovne škole, bilo je u prelepoj žutoj, mirišljavoj kovertici i dan danas ga čuvam... Dobila sam ga od tadašnje najbolje drugarice I. Ovako glasi:

"Jeco puno sreće u šestom razredu. Ja se selim i neću biti tu, a tebe ću Jeco možda videti, a možda ne. Samo mi učini uslugu i uči i postani uspešna! Možda ćeš mi jednog dana trebati. E da, pozdravi mi sve ostale, a pogotovo Igora! Voli te tvoja drugarica I."

Ovako sam saznala da se moja najbolja drugarica seli i to samo nakon par meseci pošto mi se odselio i najbolji drug... Kasnije mi je kroz plač rekla da nije imala snage da mi to drugačije saopšti i nakon par dana se odselila... Bila je to devojčica sa kojom sam delila sve slatke tajne, jer u tom bezbrižnom periodu mog detinjstva i nije bilo problema... Devojčica sa kojom sam se igrala, družila i odrastala... Još jedno divno prijateljstvo se prekinulo... Teška je to godina bila, izgubila sam dvoje meni veoma bitnih ljudi koje sam mnogo volela... Ali nije sve tako crno, divni novi prijatelji su ušli u moj život, o kojima ću nekom drugom prilikom...

Bila jednom jedna devojčica, koja nije volela vrtić bila je tiha i povučena nije imala drugare, a svaki dan joj je bio isti... Nakon što je mama ostavi u vrtiću ona dugo ostaje tužna da sedi na tepihu nakon čega se igra sa šerpicama, onda dolazi doručak koji joj je isto toliko mučan kao i sam ostanak u vrtiću... Nakon toga ide spavanje što joj je možda bio i najlepše provedeno vreme, kada ustane igra se sa kockicama u medjuvremenu mama dodje po nju i ona presrećna odlazi... Tako dan za danom, dok je jednog dana najpopularniji dečačić iz njene grupe nije gadjao kockom, kocka je bila drvena ali joj srećom nije bilo ništa, učiteljica se umešala i oterala dečaka u ćosak... Ispostavilo se da je bezobrazni dečačić bio njen prvi komšija, majke su došle zajedno po njih... Čuvši šta se desilo devojčicina majka je rekla dečaku: "Sram te bilo, umesto da braniš svoju komšinicu ti je gadjaš, uradiš li to još jednom baciću te u podrum pun miševa da te pojedu"... Kako je to strašno zvučalo tada, a koliko je danas smešno... Ispostavilo se da je dečačić hteo samo da skrene pažnju ravnodušne devojčice...

Tog dana se rodilo prijateljstvo, devojčica i dečacić su postali nerazdvojni prijatelji... Dani u vrtiću su postali dinamičniji i zabavniji, prolazili su kroz razne dogodovštine... Igrali se ne samo u vrtiću već i u parku... Nakon vrtića došla je i osnovna škola dečačić i devojčica nisu bili u istom odeljenju, ali su se i dalje družili kako na odmorima tako i u parkiću... Dečak je postao devojčicin zaštitnik, a devojčica dečakov savetnik... Jednog dana kada su bili 5 razred dečak se odselio, kako su bili mali nisu znali da moraju da održavaju kontakt, život ih je odvojio i njihovo prijateljstvo se prekinulo... Ta mala devojčica se i dan danas često seti svoja najboljeg druga iz detinjstva... Ako pročitaš ovo M. javi se drugrarici...

Ljubav i prijateljstvo dve su lepe reči, al je oboje teško steći... Zato prijateljstvo pružaj svima, a ljubav samo voljenima... Iskrenu i pravu ljubav, bez granica i uzdržavanja možete pružiti samo nekolicini ljudi u vašem životu... Kao što su porodica, pravi prijatelji i voljenoj osobi tj. vašoj drugoj polovini... Moje lično mišljenje i savet, da bi vaš odnos bio pravi i doživotni sa vašom drugom polovinom morate prvenstveno biti prijatelji... Da ne bi došlo do zabune, ja stojim pri stavovima koje sam navela u prethodnom članku, tj. ne pokušavajte da preko prijateljstva osvajate nekoga... Ali kada započetne ljubavnu vezu sa nekim, ukoliko možete sa njim sve podeliti i ponašati se kao sa najboljim prijateljem, vaša veza je osudjena na uspeh... Voljenoj osobi kojoj možete da se poverite, sa kojom možete sedeti ceo dan da ne progovorite ni reči, a da se razumete i dobro provedete i koju možete pozvati u pola noći i biti sigurni da će ta osoba biti tu za vas čuvaj te... Jer on tj. ona je ta!

Šta reći o ovakvim prijateljstvima, a da nije već ispričano... Muško-ženska prijateljstva su jedna večitih dilema... Neki kažu da postoje, a neki da je to samo varka i sredstvo dolaženja do odredjenog cilja, šta je vaše mišljenje...?

Lično sam sigurna da ovakva prijateljstva postoje, jedini razlog zbog kog postoji sumnjanja u ovakva divna prijateljstva jeste česta zloupotreba reči prijateljstvo u pogrešne svrhe. Tim i takvim ljudima bi možda i oprostila to što blate ovako divan odnos kada bi postignuli svoj cilj, ali to nije slučaj. Evo jednog saveta, ukoliko se pravite da ste nekome prijatelj da bi ste ga naveli da se zaljubi u vas ili da udjete u njegov krevet, nemojte to je potpuna greška... Samo će te povrediti sebe, kao i dotičnu osobu...

Zanemarivši sve ove predrasude o muško-ženskim prijateljstvima, ona su u suštini jako jaka i trajna ukoliko oboje imaju ista osećanja tj. prijateljsku ljubav. Ovakvi odnosi su najiskreniji i ono što ne možete nikome reći, pa čak ni najboljoj prijateljici tj. prijatelju možete podeliti sa svojim najboljim prijateljem tj. prijateljicom, i dobiti neočekivani ali potpuno ispravan savet... Medju prijateljima i prijateljicama nema zlobe, ljubomore i prevare. Muškarci svoje drugarice vole kao sestre, a drugarice svoje drugove kao braću... Pozdrav za sve moje prijatelje, a posebno za jednog najboljeg od svih pronaćiće se on... Ukoliko imate seksualni odnos sa vašim prijateljom ili bilo koji čin koji prelazi granicu prijateljstva, ne zavaravajte se to vam nije prijatelj tj. prijateljica, nego samo običan friend with benefits...

Bivši najbolji prijatelj, kod muškaraca ovaj izraz ne postoji za razliku od devojaka... Muško-muška prijateljstva su dosta iskrenija od žensko-ženskih prijateljstva, ona su jednostavnija i trajna... Retko se može desiti da se dva najbolja prijatelja više ne druže, ali i ako do toga dodje oni se jednostavno razidju bez ikakve drame... Iako se ne poveravaju preterano jedno drugom i ima nekih stvari o kojima nikada ne pričaju, njima reči ni nisu potrebne oni se savršeno razumeju i bez toga... Najzanimljivija stvar je to ma koliko oni bili dobri prijatelji, ukoliko su u različitim timovima u bilo kom sportu u toku utakmice oni se mrze kao najveći neprijatelji, ali čim ta utakmica prodje uz čašu piva ponovo postaju najbolji prijatelji kao i što jesu...

Hmmm... žensko-ženska prijateljstva, kako izgledaju jaka, trajna i doživotna... Ali u sustini, prava žensko-ženska prijateljstva su retka... Uglavnom su to kratkotrajna i naizgled prava prijateljstva, a u stvari iza svega toga se krije ljubomora, zavist i prevara... Ovakva prijateljstva se brzo ostvaruju, naime dve ili vise devojaka nadju zajedničko interesovanje i budu nerazdvojne sve dok se to interesovanje ne promeni... Čim jedna od njih krene da se menja u bilo kom smislu, odmah nastaje zavist i ljubomora i to prijateljstvo puca... Nakon toga tvoja najbolja prijateljica ti postaje najbolji ne prijatelj, i dobija status bivsa najbolja prijateljica, a na tvoje mesto dolazi nova najbolja prijateljica... Naravno nisu bas sva prijateljstva takva, čast izuzetcima... Ima i onih pravih prijateljica koje su sa vama i u dobru i u zlu, pa čak i ako vas život razdvoji  po par godina kada se sastanete sa njima stvari ostaju nepromenjene... To su uglavnom prijateljice iz detinjstva, a postoji i jedno nepisano pravilo da vi i vasa prava prijateljica morate biti različite, što različitije to je prijateljstvo bolje...

Sa koliko ste se ljudi družili od kako ste naučili ovu dobropoznatu pesmicu do danas? Sa koliko njih se i dalje družite i za koliko njih možete da kažete da su vam pravi prijatelji? Uglavnom su to dve ili tri osobe, što potvrđuje izreku da prave prijatelje možete nabrojati na prste jedne ruke. Te odabrane ljude čuvajte jer ste bogati onoliko koliko prijatelja imate...

Dve su prave i najveće čovekove nesreće, nemati zdravlja i nemati prijatelja. Pored porodice i vaše druge polovine, prijatelji su najvažnije osobe u vašem životu. Da bi vaš život bio najpribližniji savršenstvu treba imati sve ove osobe kraj sebe. Ukoliko nemate pravih prijatelja sigurno će te imati veliku prazninu u životu. Jer kada je najteže pravi prijatelj je uvek tu za vas. Ali moramo imati na umu da se prijateljsvo lakše stekne, nego sačuva. U daljim člancima ću vam pisati o mojim ličnim iskustvima, kako lepim tako i ne tako lepim...